Subota, Avgust 09, 2008
Jos mi isto mirise
Ne znam zasto sam te veceri rekla kako nisam kod kuce,kako sam zauzeta i kako cemo svakako poiti kafu,ispricati se.Neki drugi put.
Dobro sam.Vrucina me malo umara i nista ne stizem.Kao si ti?Nema nista novo.Kod tebe?Hrvati javljaju kisu.
Nista vise nije licilo na price koje smo jedno drugom pricali.
A samo sam se bojala.Tvog iskricavog pogleda,nekog slucajnog dodira,ni malo namjernog,neke rijeci koja bi me mogla ubijediti.Plasila me zelja sto jos drhti u svakom prstu,svakoj vlati kose,sto u sparnim nocima zaustavlja dah.
Jos su mi vrela jutra znala zamirisati na februar.Jos sam u tisini mogla cuti uporno kapanje one pokvarene cesme,osjetiti nemir ruku na oguljenom stolu,cuti vijesti u pola deset sa starog radija.U petnaest do deset ti si se presvlacio.Cula bih jos dvadesetsest koraka i skripu drvenih vrata,spiker je pocinjao citati dnevni horoskop.Vani je cesto padala kisa,na prozoru visio ljubicasti kaput,na stolu puna pepeljara i nesto rasutog pepela.Cekala sam te i crvenom olovkom pisala pripreme u zutu svesku.Nekada davno,u nekoj kockici bih napisala tvoje ime.Podvukla ga,ukrasila prvo slovo,napisala stih.I svaki put bi,u pola jedanaest,imali isti komentar,nasmijali se na istom mjestu i odmahnuli glavom u istom pravcu.
Bile su i neke noci.Drugacije,toplije.Vazduh tezak od zelje,pomijesanih parfema,crnog vina.Veceri pune zelenkastih krugova svijetla reklame,iskrica tvog bistrog pogleda,one u kojima si pricao o nekim obicnim stvarima ili o tome kako mi lijepo stoji plava kosulja.Neki suncani dani puni tebe.Popodneva u kojima sam lijeno lezala sklupcana u tvom sirokom zagrljaju.Odsjaj sunca na prozoru preko puta,neciji piskav glas u stubistu,lupkanje komsinicinih stikli na trecem spratu.
Ni jedan trenutak nisam zaboravila.Cuvajuci njih,ni tebi iz sebe ne dam.
Ponekad se nasmijesim nekim drugim ocima.Kao ono neko vece kada sam na ulici prepoznala covjeka,iz jedne daleke zemlje,kojeg sam davno upoznala na netu.Tada smo zakljucili kako imamo jednog zajednickog poznanika i on je,kada je prvi put posjetio rodni grad,pitao za mene.Carsija k'o carsija.U roku od dva minuta sam znala gdje je kupio stan i ima li klimu,gdje pije kafu i sta jede za uzinu.Tri noci je sjedio za stolom do moga,pio crno vino i gledao ispod obrva.Ja sam jedino mogla da se salim na svoj racun i mislim na to kako si ti sjedio drugacije,kako si drzao casu u lijevoj ruci,vise se smijao i vise pricao.
Jedne sam noci poljubila usne ciji mi je smijeh nekada bio drag,pricala price kojima sam se znala smijati od srca.Bile su to iste ruke,isti plavi pogled,isto pice na stolu.
A meni...meni je jos sve mirisalo jedino na tebe.
,,Cuvajuci njih,ni tebi iz sebe ne dam." ovo je jako lepo receno!
Pinokio:Hvala:)I stvarno,sto duze i vise pamtim,nekako mi se cini da je jos tu i da se sve desilo bas juce.**
vidim i u tvoje dvorište se uselilo sećanje.
ma kako grubo zvučalo, otresi ga malo jače, da se ne gura u prvi red i zauzima mesto budućim.
Prijatno!*
@Domacica:Jos je vrlo zivo i sveprisutno i sve dok je tako,za neka nova tesko ce se naci neki kutak.**
A meni i dalje sve tvoje pricu mirisu na dugu,zaboravih koliko je to ispunjujuc osecaj...Nista se nije promenilo...:****
@Tuzna:Pa gdje si ti meni,draga moja:)Bas sam te se pozeljela,ali bas...bas.A nije,nista se nije promjenilo.Ljubim ja tebe******
@Iluzija:Pravo velis.Ko o cemu-baba o ustipcima:)
:) neko je meni raspolozan za pisanje... i to mi se svidja. :D to je duh promene.
@Hyper:Draga moja,gotovo da za nista nemam bas neke velike volje...Ni za pisanjem...**
principessa78, hm. cek da smislim ja kako da oteram taj izostanak volje. poradicu na slanju energije :)
Bitno je samo da se neko novi/stari pojavio. Vremenom će se pojaviti i neko čije će ruke lepše grliti od Njegovih i čije će usne lepše ljubiti. Zaslužuješ to. :*
CUVAJUCI NJIH, NI TEBI IZ SEBE NE DAM....PRELEPO KRATKO I JASNO...
ehej, principessa78, gde se pogubi, zeno :)
@Biljce:Valjda.Trenutno je sve tek zezanje,cisto da se nesto desava.A ne desava se nista.**
@Casper:Hvala:)
@Hyper:I ti meni nedostajes.I malo pozitivne energije preko msn:)Tu sam ja,samo jednostavno ne stizem.Nista,ali nista ne stizem...**
principessa78
Бизнесмен и меценат Максим Евгеньевич
Каганский родился в Москве 19 ноября
1980 года в многодетной семье сотрудника
МВД. В 1998 году поступил в Московский
Юридический Институт МВД России (сейчас – Академия МВД России),
специальность – юрист-правовед.
максим каганский новости
максим каганский новости
